Zašto se javlja malaksalost i kako je savladati?

Šta je malaksalost?

Malaksalost je stanje organizma koje nastaje usled naglog ili hroničnog fizičkog oboljenja. Osećaj težine, usporenosti, pospanosti i umora koji se ispoljavaju u toku rada ili psihičkog napora mogu prouzrokovati različite zdravstvene izazove.

Za razliku od hroničnog umora, malaksalost se obično ne primećuje tokom mirovanja, već redovnih dnevnih aktivnosti. Zamaranje koje tada nastaje se uglavnom povezuje kako sa nekim bolestima, tako i sa stilom života koji vodimo.

U oba slučaja nedostatak energije dovodi do nemogućnosti da se ispune svi poslovi, utiče na pravilan rad imuniteta i metabolizma, dok otpornost na stres postaje minimalan. Sve zajedno stvara osećaj oslabljene snage i volje za svakodnevne obaveze.

Koji su simptomi malaksalosti?

Simptome malaksalosti ljudi opisuju na različite načine. Neki od najčešćih opisa uključuju vrtoglavicu, drhtavicu, otežano disanje i gubitak daha, ubrzan rad srca, bol u mišićima, težinu u rukama i nogama, nizak pritisak, ubrzan puls i gubitak svežine u licu.

Pored toga, opšti umor obično ne uspeva da se samo pravilnim odmorom vrati u normalu, zbog čega se dodatno stvara osećaj iscrpljenosti, bolešljivosti i neraspoloženja.

Najčešći uzroci malaksalosti

Simpotmi mogu biti izazvani navikama, odnosno načinom života. Pojava malaksalosti je jedan od signala da telo obavlja prevelike zahteve, trpi stresne situacije, nedovoljno se odmara, ne obnavlja energiju i ne unosi hranu bogatu vitaminima, mineralima i antioksidantima.

Razvoj malaksalosti se može samo pojačati ako se i pored prisutnog napora nastavi sa istim tempom. Zato je bitno napomenuti da oporavak dolazi samo promenom životnih navika.

Međutim, budući da se malaksalost povezuje i sa simptoma nekih bolesti, kada se oseti može se povezati sa nizom medicinskih problema. Ipak, u većini slučaja ona je izazvana anemijom.

Anemija kao najčešća bolest koja dovodi do ovog stanja

Anemija je stanje organizma koje nastaje usled nedovoljnog broja crvenih krvnih zrnaca (eritrocita). Kada telo nema dovoljno eritrocita znači da postoji i manjak hemoglobina u čijem se sastavu nalazi gvožđe. U tom slučaju, naši organi ne dobijaju dovoljno kiseonika koji se vezuje za gvožđe u hemoglobinu i dolazi do osećaja slabost. Tada srce počinje da radi brže (ubrzan puls) kako bi nadoknadilo nedostatak kiseonika u krvi.

Anemija ukazuje na poremećaj krvi koju treba na vreme prepoznati i lečiti kako bi se izbegle ozbiljne posledice na zdravlje. Malaksalost je jedan od simptoma koji ukazuje na ovu promenu u organizmu, ali pored nje anemija se često opisuje i sa glavoboljom, vrtoglavicom, ubrzanim pulsom, zujanjem u ušima i slabom koncentracijom.

Pored anemije bolesti koje takođe mogu izazvati malaksalost su:

• Plućne bolesti
• Kardiovaskularne promene
• Hormonski disbalans
• Menstruacije sa obilnim krvarenjem
• Smanjena funkcija štitne žlezde

Razlika između normalne i patološke malaksalosti

Normalna malaksalost obuhvata one osećaje slabosti koje nastaju nakon težih fizičkih ili psihičkih zadataka, dugog boravka na suncu i visokim temperaturama, neuravnoteženim ritmom spavanja, čestim izlaganjem stresnim situacijama bez dovoljno odmora, konzumiranjem alkohola i nedovoljnog unosa vitamina za imunitet.

Sa druge strane, patološka malaksalost je izazvana nekim promenama u organizmu, bolestima i stanjima koje utiču na funkcije organa, postojećim bolestima koje su uznapredovale, kao i sve češća psihička opterećenja praćena telesnim simptomima.

Ako osetite promene i povećanu malaksalost razmislite:

• Da li se umor javlja naglo ili je već neko vreme prisutan i sa sobom donosi druge simptome što ukazuje na prisustvo patološke malaksalosti?
• Da li se osećaj malaksalosti zadržava i utiče na vašu aktivnost u danu ili sa njom neometano funkcionišete i brzo prolazi što može značiti da je rešenje u promeni navika?
• Da li već imate neko oboljenje i da li je potrebno zakazati kontrolu?

Kako savladati malaksalost?

Dakle, da bi se malaksalost izlečila pre svega je neophodno znati glavne razloge zašto je i nastala. Unapređenje opšteg stanja zdravlja se postiže sve dok se na uzročnike problema i deluje.

Smanjite stres

Uzroci stresa su razni, a njihova učestalost često ne zavisi od nas. Bilo da je reč o neprijatnim situacijama koje nas zadese u toku dana u saobraćaju ili nas stalni problemi prate duže vreme, posledice na organizam su iste.

Stres se u mnogim situacijama ispoljavaja oslabljenim zdravljem. Malaksalost je samo jedan od odgovora tela na teret koji smo stavili na sebe. Zato se potrudite da na dnevnom nivou imate vreme za sebe kako biste bili zadovoljni i strpljivi za sve druge obaveze. 

Hranite se zdravije

Izbor dnevnih obroka i vremena kada jedete u velikoj meri određuje kako ćete se osećati u toku dana. Pospanost, umor i pad koncentracije se javlja sa većim unosom masti i šećera, zato u svoju ishranu uključite više integralnih žitarica, voća, povrća i ribe.

Organizujte svoje vreme tako da u danu često jedete manje obroke i redovno pijte vodu jer hidriran organizam radi brže. Takođe, svoju ishranu ispunite namirnicama koje su bogate gvožđem kao što su to spanać, brokoli, beli pasulj, sočivo, ćuretina i crna čokolada.

Povećajte unos vitamina i minerala!

Organizmu su neophodni svi dnevni unosi vitamina i minerala za imunitet kako bi nas fizički i psihički podržao u svim aktivnostima u toku dana. Za zaštitu od oksidativnog stresa neophodni su nam vitamin E i vitamin C koji su i antioksidanti, kao što je to i selen.

Vitamin B12 stimuliše stvaranje crvenih krvnih zrnca, smanjuje umor i iscrpljenost što poboljšava rad nervnog sistema i raspoloženja. Magnezijum je takođe odgovoran za normalno funkcionisanje nervnog sistema i psihološke fukncije, dok koenzim Q10 pomaže skoro svim ćelijama u organizmu u toku procesa stvaranja energije.

Budite obazrivi i pratite šta vam telo govori. Brzina i tempo koji nam obaveze nameću ne treba da nas spreče u redovnoj analizi toga kako se osećamo i koliko dugo traju neke neprijatnosti u telu. Ako osetite da vam je potrebna i detaljnija analiza slobodno se obratite svom lekaru. Isoristite navedene savete, planirajte vreme za odmor i dajte svom organizmu vremena da se oporavi nakon zahtevnog dana.