Zašto dolazi do pojave prehlade pred kraj leta (i kako je ovaj put izbeći)?

Verujemo da vam se bar jednom desilo, s promenom godišnjeg doba, da ste se naglo našli pod uticajem dosadnih prehlada. Ali zašto baš u tim trenucima? Šta se dešava u našem organizmu kad se temperature spuste? Upravo su odgovori na ova pitanja ono o čemu ćemo diskutovati u blogu.

Temperature itekako utiču na naše zdravlje tokom različitih godišnjih doba. Naš imuni sistem, ima svoje preferencije kad je temperatura u pitanju. I upravo te preferencije često igraju glavnu ulogu u tome zašto se osećamo loše kada nastupe jesenji ili zimski meseci.

Nauka nam otkriva da čak i blagi pad temperature može da uzrokuje pravu buru u organizmu. U tim trenucima, proteini ključni za naš imuni odgovor počinju da gube svoju efikasnost, otvarajući vrata za viruse.

Ali to nije sve. Virusi bolje preživljavaju u hladnijim uslovima, a takođe se i brže šire kad je vazduh hladniji i suvlji. Zato ne treba da nas čudi što osećamo da su niže temperature vreme kada virusi dobijaju svoje supermoći.

Naravno, ovo je samo uvod u dublje razumevanje zašto se ovo dešava i kako se možemo pripremiti za ovakve situacije. U nastavku, istražićemo kako temperature zapravo utiču na naš organizam, šta se dešava sa našim imunim sistemom kad se suoči sa sezonskim virusima i što je najvažnije, koje korake možemo preduzeti da izbegnemo neželjene goste.

Kada prehlada postaje najveći izazov za naš imunitet?

Dok uživamo u miholjskom letu, virusi se vraćaju na veliku scenu. Ipak, važno je shvatiti da se oni ne pojavljuje iznenada – virusi su prisutni tokom cele godine, ali postoje periodi kada je njihova aktivnost najveća.

Sa opadanjem temperature, virusi dobijaju povoljnije uslove za širenje. Ovo se obično dešava tokom ranog jesenjeg perioda, nastavljajući se kroz zimske mesece.

Iako ne postoji tačno označeno vreme kada se “otvara njihova sezona”, generalno se pokazuje da prehlade mogu postati učestalije već u oktobru. Međutim, pravi udar obično sledi tokom decembra, januara i februara. To su meseci kada su virusi posebno aktivni (usled pada temperatura) i kada možemo osetiti njihovu punu snagu padom naše energije i imuniteta.

Kako i zašto dolazi do nastanka prehlade?

U svakom slučaju, sigurno ste se bar jednom zapitali zašto baš u trenucima nakon godišnjih odmora postajemo skloni neželjenim virozama.

Kako smo već saznali, temperaturni pad tokom prelaska iz leta u jesen igra važnu ulogu. Vaše telo tada postaje pogodno mesto za borbu između virusa i imuniteta. Sa padom temperature, virusi nalaze idealne uslove za širenje – tada se osećaju kao kod kuće. Ali šta se tačno dešava u mikroskopskom svetu? Hajde da zađemo u svet mikroskopskih čestica i otkrijemo šta se tu dešava.

Jedna studija sa Univerziteta Jejl je istakla ključnu tačku: virusi brzo počinju da se razmnožavaju kad temperatura tela padne ispod standardnih 36-37 stepeni Celzijusa. To znači da dolazak hladnijih dana stvara savršen ambijent da virus “procveta”. Našem telu je, s druge strane, tada teže da se bori protiv pojačanog napada, jer se imunološki sistem takođe prilagođava i suočava sa izazovima usled pada temperature i vlažnosti vazduha.

Ali to nije kraj priče. Postoje i drugi faktori koji povećavaju rizik od prehlade tokom promene godišnjih doba.

• Promena vremena

Niže temperature virusu postaju saveznik. Zbog čega? Našem telu niže temperature stvaraju izazovne uslove za borbu protiv virusa. Upravo ovi faktori povećavaju našu ranjivost.

Virusima odgovara suv vazduh, i uz to, brže se šire kada temperature padnu. Kako to funkcioniše? Hladan vazduh isušuje sluzokožu u nosu i ustima, koje obično služe kao zaštitna barijera. Kada je sluzokoža suva, virusi imaju lakši put za prodiranje u organizam.

Potom, kada udišemo hladan vazduh krvni sudovi se sužavaju. To može usporiti putovanje belih krvnih zrnaca do mesta infekcije.

Krvna zrnca jesu heroji našeg imunog sistema, ali im je potrebna podrška da brzo stignu na pravo mesto i izbore se sa virusima. Suženi krvni sudovi im ne olakšavaju posao, čime se virusima pruža mogućnost da se šire.

• Smanjen imunitet

Kao što se smenjuju godišnja doba, tako i naši obrambeni mehanizam prolazi kroz transformaciju. Tokom jeseni i zime, mnogi od nas više vremena provode unutra, izolovani od nekih prirodnih resursa koja su našem telu potrebni. Jedan od njih je vitamin D koji osigurava da naš imunitet bude spreman za borbu.

Sunčeva svetlost je glavni izvor vitamina D, koji je ključan za podršku imunom sistemu. Međutim, kada manje vremena provodimo napolju jasno je da dolazi do manje količine vitamina D u organizmu. Njegovim nedostatkom se smanjuje naša otpornost na infekcije, dajući virusima veće šanse za prodorom i infekcijom.

• Veća izloženost 

Svakodnevne interakcije postaju još jedan način da virusi dođu do vas. Možda se pitate kako su toliko uspešni u širenju? Tajna leži u našem bliskom kontakt sa drugim ljudima u zatvorenom prostoru.

Niske temperature vas teraju ne samo da se sklonite unutra, već vas i okupljaju sa više ljudi u zatvorenom prostoru, zar ne? Kada se svi okupe u toplini, virus ima svoju šansu. Zašto? Pa, razmotrimo nekoliko ključnih tačaka:

• Prenošenje kroz vazduh: Ako je jedna osoba zaražena, virusi koji izlaze iz njenog tela mogu ostati u vazduhu. Kada vi udišete taj vazduh, virusi se lako prenose u vaš organizam. Zato zatvoren prostor sa lošom ventilacijom postaje idealno mesto za širenje prehlade.
• Virusi na površinama: Virusi su “majstori preživljavanja” van tela, i mogu preživeti na površinama koje dodirujemo. Ako dodirnete površinu koju je prethodno dodirnula zaražena osoba, a zatim dodirnete svoje lice – usta, nos ili oči – virus lako ulazi u vaše telo.
• Suv vazduh: Sušenje vazduha usled zagrevanja može stvoriti savršeno mesto za širenje virusa. Suv vazduh im omogućava da opstanu duže.

Nakon što smo identifikovali faktore koje virus iskorišćava kao svoju prednost, sledeći korak je pronaći način – kako možemo preokrenuti situaciju u svoju korist.

Saveti: Kako izbeći prehladu

Uz nekoliko dobrih odluka, možete izgraditi svoj štit protiv virusa i osigurati da ostanete zdravi i energični i nakon pada temperatura. Evo kako to možete postići:

1. Ojačajte imuni sistem

Vaš imuni sistem je vaša prva linija odbrane protiv virusa. Održavajte ga snažnim kroz zdrave navike. Redovno vežbanje, pravilna ishrana i dovoljno sna su ključni. Pored toga, povećajte unos vitamina D, najbolje je da razmotrite uzimanje suplemenata, kako biste ojačali imuni odgovor.

2. Blokirajte put virusima

Pravilna higijena je obavezna za zaštiti od virusa. Često perite ruke sapunom i vodom i izbegavajte dodirivanje lica rukama. Očistite i dezinfikujte površine koje često dodirujete i naravno izbegavajte bliski kontakt sa osobama koje su bolesne.

3. Kontrolišite svoj prostor

Vaš dom je vaša sigurna zona. Održavajte ga zdravim tako što ćete koristiti ovlaživače/odvlaživače vazduha kako biste uvek imali optimalnu vlažnost. Takođe, pobrinite se da imate dobru ventilaciju kako bi svež vazduh strujao kroz prostorije.

Sezona prehlada donosi svoje izazove, no nema razloga da se potpuno prepustite njenom uticaju. Važno je shvatiti da primarni koraci mogu imati značajan uticaj na vašu otpornost i opšte zdravlje. Uz upotrebu alata poput održavanja zdravih navika i higijene, te potencijalne suplementacije, možete sebi osigurati snagu i zdravlje tokom nadolazećeg prelaznog perioda.